Prvi posao mi je bio u pekari gde sam primao neku mizeriju od plate za koju sam mogao da kupim jedan hleb dnevno. Onda sam promenio nekoliko kompanija dok se nisam zaposlio u namenskoj industriji – preduzeću za proizvodnju oružja. Generalni direktor i vlasnik je bio jako dobar i dao mi je uputstva šta treba da radim i ja sam sledeći ta uputstva brzo napredovao i direktor mi je redovno povećavao platu.
Međutim, posle mesec dana direktor je odlučio da proda svoju firmu i otpustio je sve radnike uključujući i mene, ali mi je dao otpremninu. Tim potezom sam bio iznenađen jer mi do sada niko nije dao otpremninu prilikom otkaza.
Nisam klonu duhom, otišao sam na tržište rada i istog dana pronašao novi posao. Zaposlio sam se u kompaniji za izradu poklona ali nisam bio zadovoljan platom. Iako sam bio mnogo iskusniji, plata mi je bila manja nego što sam imao u firmi za proizvodnju oružja. Ali to je posledica trenutnog stanja ekonomije. Posle nekoliko dana, ponovo sam promenio posao i vratio sam se proizvodnji oružja.
Pošto nisam toliko vezan za ovu državu, razmišljam da odem u neku drugu gde ću primati dosta više novca nego ovde. Trbuhom za kruhom. Treba razmišljati racionalno a ne emocijama. A jednog dana, kada sakupim dovoljno novca, otvoriću svoju kompaniju. San svakog čoveka – da ima svoju firmu i da bude direktor.
——-
Sve ovo što ste do sada pročitali zvuči savršeno. Direktor vas motiviše i povećava platu, daje vam otpremninu, pronalazite posao istog dana kada ste dobili otkaz, jednostavno putujete bez viza da bi dobili bolji posao.
Svega ovoga nema u stvarnom životu, već se radi o taktičkoj on-line igrici eRepublik. Prethodnih dana u većini medija su objavljena objašnjenja ove igre sa ciljem angažovanja novih igrača na strani Srbije, koja je trenutno druga država u eSvetu po broju igrača – eGrađana. Iskreno nisam čitao te tekstove niti sam video TV priloge tako da ne znam kako su predstavili ovu igru.
Ja u eRepublici pripadam grupi dvokliktaša, što znači da dođem na sajt i uz nekoliko klikova za par minuta sve završim za taj dan. Međutim, postoje pravi zaluđenici koji dosta svog vemena odvajaju za igru. Jer, kao što sam naveo, vi odaberete državu kojoj želite da pripadate, nađete posao i vežbate u vojsci. U početku, prvih par dana, igra je dosadna, ali kada posle te, nazovimo inicijacije, dođete do nivoa da možete da idete u borbu odn. da možete da ratujete, tada se stvari drastično menjaju na bolje. Kako napredujete, otvaraju vam se mnoge mogućnosti – da se učlanite u neku od političkih stranaka, da postanete poslanik, predsednik stranke, ministar ili čak predsednik eDržave. Pored političke karijere možete da otvorite svoje novine i pišete članke ili da otvorite svoju kompaniju ili više njih. Kao građanin imate pravo glasa na predsedničkim i parlamentarnim izborima, a ako ste član neke partije onda glasate i za predsednika partije. Izbori se održavaju jednom mesečno.
Trenutna situacija u eSvetu je takva da su države podeljene na dve strane odn. savezništava. Te alijanse ne oslikavaju situaciju u svarnom životu.
O ovoj igrici može još mnogo da se piše, i o tome se i piše u navedenim enovinama, ali ja ne obraćam mnogo pažnje na to. U eRepublici nemam velike ambicije, jedino što ću uskoro uraditi je da otvorim svoju eKompaniju.
Ako vas je ovo zainteresovalo, a do sada niste igrali ovu igru pristupite preko linka i na taj način ćete postati moj prijatelj i ja ću vam pomoći da se snađete, a i dobiću nagradu za ako vas izvedem na pravi put. 🙂
Saša Antonijević 