Arhive oznaka: život

Ništavilo

I

Kao da se nalazimo u pećini i zaboravili smo put odakle smo krenuli, tako da smo sa svakim novim korakom, novom krivinom i novim prolazom, dalji od ulaza koji je za nas i izlaz. Idemo sve dublje u tamu, u nepoznato, i misli nam se mute, zaboravljamo čak i kada smo ušli u ovu novu dimenziju, crnu rupu u zemlji i našim glavama. Udaljavajući se od svetla, iz naših sećanja nestaje spoznaja o onome šta smo bili, kako smo živeli, šta je dobro, a šta loše. Dozvolili smo da nam nagori među nama oduzmu najboljeg među nama. Onog koji nas je vodio u bolje sutra. Sada ulazimo u ništavilo i ne vidimo jedni druge, bitan nam je samo sopstveni interes. U crnilu ne raspoznaješ prijatelje od neprijatelja, ovde su ti svi isti, i ti si prema ostalima takav.

II

Znamo li da izađemo iz podzemlja?

Kako to crnilo izgleda? Uđi u sobu, navuci debele zavese na prozore, spusti roletne, ugasi svetlo, uzmi sve prekrivače koje imaš, stavi ih preko glave i zatvori oči. Ovo crnilo ni malo na to ne liči. Ono je mnogo tamnije, gore, užasnije. To nije samo odsustvo svetla i boja, već i odsustvo svesti.
Da li ćemo ikada naći izlaz iz ove grobnice? Možda. Da li neko zna da upali vatru? Treba nam svetlo.

Da, treba nam svetlo da bismo se snašli u ovoj tamnoj pećini koja nas je zarobila, ali da li znamo da upalimo vatru? Da li je i ta naša sposobnost nestala predugim životom u mraku? Čovek je odavno naučio da upali vatru i da se njom koristi. Ovladavanjem vatrom čovek je počeo da se razvija. Može li da se dogodi suprotan efekat? Da se time što smo zaboravili da upalimo vatru možda vraćamo nazad, da li dolazi do deevolucije? Možda se Nastavite sa čitanjem

Sadi ili seci drvo

Jovan Jovanović Zmaj je napisao jednu kratku, ali poučnu pesmu koju ljudi ne shvataju – Sadi drvo.

Gde god nađeš zgodna mesta,

tu drvo posadi!

A drvo je blagodarno,

pa će da nagradi,

nagradiće izobiljem

hlada, ploda svog,

nagradiće bilo tebe,

bilo brata tvog.

Šta onda reći kada se vidi svo to posečeno drveće, a znate da godinama, ili bolje decenijama, niko nije zasadio nijedno stablo na određenom prostoru?

Isečena stabla u Košutnjaku

Drveće nam daje kiseonik, prečišćuje vazduh, štiti od erozije tla, deluje kao zvučna barijera, hladi nas leti, dom je velikom broju životinjskih vrsta… Drvo je i izvor energije, obnovljiv ukoliko se pravilo upravlja šumama, što znači ako se sadi, a ne samo seče.

Do početka 19. veka, Srbija je bila više nego pošumljena Nastavite sa čitanjem

Pitanja koja nedostaju u Popisu 2011

U Republici Srbiji se odvija popisivanje stanovništva, domaćinstava i stanova od 1. do 15. oktobra. Bio sam te sreće da su kod mene popisivači došli već drugog dana dok sam bio kod kuće. Kako na sajtu Zavoda za statistiku piše, popis treba da nam da odgovore na pitanja „Koliko nas je?“, „Ko smo?“ (starost, pol, obrazovanje, zanimanje…) i „Gde i kako živimo“ (vrsta stana, opremljenost stana osnovnim instalacijama vode, struje…). Imate dva pitanja na koja nemate obavezu da date odgovore, a to su nacionalna pripadnost i veroispovest. U odnosu na prethodni popis iz 2002. godine dobićemo podatke o osobama sa invaliditetom, o vanbračnim zajednicama, kompjuterskoj pismenosti, beskućnicima… Popis 2011

Što se domaćinstava tiče, dobro je saznati koliko građana ima kupatilo, nužnik (sa ili bez ispiranja), električne i vodovodne instalacije, grejanje. Međutim, to su vrlo šture informacije o stanju domaćinstava u Srbiji. Da bi se saznao standard građana, treba postaviti i sledeća pitanja, koja nažalost sada nisu uključena: Nastavite sa čitanjem

Profesor i cigarete

Na nekom fakultetu profesor je držao predavanje o štetnosti cigareta i pušenja. Izneo je ubedljive i konkretne dokaze da pušenje šteti zdravlju i skraćuje život. Posle časa i velikog aplauza, svi prisutni su prišli katedri da se zahvale profesoru na izuzetnom predavanju koje ih je ubedilo da prestanu da puše. Svi su izvadili svoje kutije cigareta i ostavili ih na katedri.

Sačekavši da studenti napuste amfiteatar, profesor je pogledao u gomilu pakli cigareta i rekao: „Ovo će mi trajati tri meseca.“ 🙂

Ugrožene ajkule

Da li ste znali da na godišnjem nivou u celom svetu od ajkula strada u proseku samo šest ljudi? A opet, mnogo ljudi ima neverovatan strah od ajkula. Čak i kada odu na mirni Jadran, razmišljaju da li se nešto krije ispod njih dok plivaju. Međutim, situacija je sasvim suprotna. Ajkule su te koje su ugrožene i koje bi trebalo da se plaše kada se približimo moru. Preko sedamdeset miliona (70.000.000) ajkula se ubije svake godine!

Postoje verovanja da su ajkulina hrskavica i određeni sastojci iz njene jetre zdravi za ljudski organizam i da leče rak. To je jedan veliki mit, jer, navodno, ajkule nikad nisu obolele od raka.

Ajkulino meso se jede kao specijalitet, ali ono sadrži velike količine žive, tako da nije zdravo.

Ajkule se najviše love zbog svojih peraja od kojih se pravi poznata supa. Prilikom lova, živim ajkulama se brutalno odsecaju peraja a tela se bacaju nazad u more.

Ajkule su preživele dinosauruse, da li će opstati pored ljudi?

Pretplatite se na Discovery Networks kanal na YouTube-u.

Zašto je važan Earth Hour?

Srbija se ove godine drugi put uključuje u svetsku ekološku akciju „Sat za našu planetu“ ili „Earth Hour“. 27. marta u 20:30 ljudi će širom planete ugasiti svetla u svojim domovima i kancelarijama i na taj način skrenuti pažnju na sve veći problem globalnog zagrevanja i ljudskog uticaja na ekosistem.

Mnogi će reći da to što ćemo ugasiti svetlo na sat vremena neće sprečiti globalno zagrevanje. Tačno je, neće. To i nije cilj. Bilo bi lepo kada bi mogli da izlečimo našu planetu gašenjem svetla jednom godišnje, međutim, cilj akcije je da se pokaže naša zavisnost od energije i da ako možete da provedete jedan sat u tzv. prajm tajmu (prime time) onda možete i da tako provedete i ostatak večeri i da to ponavljate svakog dana. Gasite svetlo kada vam ono nije potrebno.

Jednog dana, kada budemo prešli na ekološke načine proizvodnje električne energije, a tu ubrajam sunce, vetar, talase, i donekle hidroelektrane, onda neće biti strašno ostaviti upaljeno svetlo. Mada ćemo tada svi koristiti štedne sijalice koje će trošiti još manje energije od sadašnjih štednih sijalica. Ali problem je u sadašnjem izvoru naše energije. U Srbiji se najviše struje dobija iz termoelektrana koje i najviše zagađuju našu okolinu i ne vidim neku promenu u skorije vreme. U planu je izgradnja još jedne termoelektrane. Tek smo na početku u izgradnji modernih ekoloških vetrenjača, pre bih rekao da su one avangardne. Cilj treba da nam bude da alternativi izvori energije postanu glavni izvor energije.

Akciji „Sat za našu planetu“ su se pridružili mnogi gradovi i opštine u Srbiji tako što će ugasiti ukrasno osvetljenje na zgradama, trgovima i mostovima. Ako ste u Beogradu, možete doći na Terazije, gde će se Bells pokret za Srbiju deliti propagandne letke i sveće sa ciljem da se sto više građana uključi u akciju isključivanja svetla tog dana u periodu od 20.30h do 21.30h. Takođe, možete doći ispred gradske skupštine sa svećama da zajedno obeležimo „Sat za našu planetu“. Dodatne informacije možete videti na sajtu WWF-a.

Earth Hour – Earth Power.

Isključi svetlo. Osvetli budućnost planete!

Uštedite novac štednjom energije

Verovatno ste primetili da Antonije Pušić poznatiji kao Rambo Amadeus već duže vreme deli savete građanima o štednji energije, recikliranju i ekologiji uopšte. Na njegovom sajtu pored zanimljivih informacija o muzici možete naći puno tekstova i igrica posvećenih upravo ekologiji. Nedavno je objavio jedan tekst koji je pun saveta o tome kako da smanjite svoje uvek visoke račune za struju i na taj način uštedite novac, ali i doprinesete očuvanju okoline. Sledeći tekst kompletno prenosim sa Rambovog sajta.

Potrošite svojih 20 e mjesečno na nešto pametnije!!!

Prosječno domaćinstvo na Balkanu troši 3 do 5 puta više energije nego naše komšije na primer u Danskoj, koji žive barem jednako udobno uz trostruko manje rashode energije. Pošto ušteda struje, gasa, nafte, uglja, istovremeno znači i uštedu novca, i očuvanje okoline, evo nekoliko savjeta kako potpuno besplatno, uz malkice rada skrešete svoje račune 10-30 posto. Ako vam 2 -3 000 din mjesečno ne izgleda bitno, pomnožite to na primer sa 120 mjeseci, ili 10 godina, vidjećete da ste uštedili izmedju 2 i 4 000 eura. Ako vam je i to beznačajno, svaka čast, ne gubite dragocjeno vrijeme ovim tekstom.

1. Utvrdite da li vam dihtuju vrata i prozori. Ako vazduh struji kroz razmake, sa njim odlazi i sve skuplja energija u nepovrat. Isjecite traku od tapisona i zalijepite odozdo na ulazna i balkonska vrata, da vam vazduh ne prolazi ispod. Prozore dihtujte gumenim ili aluminijskim trakama, cijena je bagatelna u odnosu na uštedu.

2. Grijalice , kalorifere i ostala grejna tela stavljajte uvijek u najhladniji dio kuće, ispod prozora. Iza radijatora i ta peći obavezno stavite tablu lima ili stirodura da spreči odlazak toplote kroz zid napolje, nego da se odbija nazad u prostoriju. Ako je peć na ugalj, naftu, drva, sa plamenom, zaboravite stirodur, da se ne zapalite, tu je tabla lima, poklopac od starog šporeta ili slično, sasvim dobro rješenje.

3. Kad se tuširate, držite začepljenu kadu, vodu otpustite tek za sat, dva, kad se ohladi, šteta je tu toplotu bacati u kanalizaciju.

4. Obavezno poklapajte šerpe, lonce, lončiće za kafu poklapajte samo ako imaju originalni poklopac, da se ne ispečete! Providni poklopci su dobri, da se vidi kada je voda proključala.

5. Frižider i šporet nikako ne držite jedan do drugog, obavezno jedan element izmedju njih. Glupo je da šporet grije frižider.Preko zamrzivača stavite malo jači stoljnjak, dodatno izoluje i štedi struju. Kad izvadite iz njega komad mesa stavite ga u frižider, meso dok se topi, hladi unutrašnjost frižidera i štedi mu struju .

6. Na ulazna vrata stavite kukice za kačenje garderobe, kaputi i jakne su odlični izolatori, pa toplota preko vrata ne izlazi napolje.

7. Ormane i stalaže obavezno postavite na one zidove koji su „spoljni“, tako dobijate dodatnu toplotnu izolaciju.

8. Bojler nikako ne treba da grije vodu preko 50 stepeni, suvišno je.

9. Sijalice zamjeniti za štedljive. Kako koja crkne, tako ih mijenjajte za štedljive, pa vam neće biti ekonomski naporno, a svaka za svoj radni vijek sebe višestruko isplati. Kupujte najbolje, najduže traju. „Led“ sijalice su još efikasnije od neonskih. Raspitajte se malo.

10. Kuvajte jela za 2 dana. Tako palite šporet duplo rijedje, a i štedite vrijeme.

11. Uvijek sačekajte da se napune skroz mašine za sudove i veš, tek onda ih palite.

12. Na prozore okrenute suncu ljeti stavljajte žaluzine, zimi tamnije zavjese, one i izoluju i privlače toplotu sunca, koja ni zimi nije zanemarljiva.

13. Iskopirajte ovaj tekst i proslijedite ga vašim prijateljima. Time im poklanjate novac, koji će se pojaviti u njihovom novčaniku zbog smanjenih izdataka.

A sada malo igri brojkama. Ako u Državi ima na primer milion domaćinstava, i ako svi primjene ove metode, mjesečno se oslobadja izmedju 10 i 30 miliona eura, na godičnjem nivou izmedju 100 i 300 miliona eura! Taj novac bi počeo da kruži tržištem i blagotvorno utiče na standard ljudi, ne bi pao u nepovratni „bunar“ računa za energiju. Volio bih da ovakav ili sličan tekst vidim uz račun za struju i gas. Mnogima ne pada novac sa neba i rado će ga prištediti tamo gdje se može. O blagotvornim efektima na ekologiju da ne govorim.