Arhive oznaka: železnica

Brze železnice

Obožavam da gledam emisiju Top Gear, po mom mišljenju najbolju emisiju o automobilima koja ih na zanimljiv način predstavlja i kritikuje. Često prave interesantne izazove/trke u kojima se voditelji takmiče ko će stići pre od tačke A do tačke B, na različite načine. Nedavno sam gledao epizodu u kojoj se takmiče ko će brže da stigne sa jednog kraja Japana na drugi. Džeremi je vozio novi Nissan GT-R, a Ričard i Džejms su se vozili javnim prevozom, što uključuje i japanski brzi “metak” voz. Na kraju su stigli gotovo istovremeno.

Razmišljao sam o tome koliko bi vremena trebalo našem vozu da pređe deonicu od Subotice do Niša, dok bi uporedo neko vozio automobil, koji ne mora čak da bude sportski, može i Fiat Punto. Ali naša brza pruga je sve osim brza. Prema redu vožnje (nisam pronašao direktnu liniju između Subotice i Niša) od SU do BG se putuje prosečno 4 sata (03:30-04:30) a od BG do NI prosečno 4 i po sata (04:00-05:45). Tako da ukupno putovanje od SU do NI traje oko osam i po sati, ako nema kašnjenja i drugih odlaganja. Automobil bi za to vreme mogao  dva puta da pređe razdaljinu, kada bi išao u proseku 100 km/h.

Srpske železnice su u toliko lošem stanju da se na preko dve trećine pruga vozi ispod 60 km/h, a na samo 95 km pruga vozovi mogu da se kreću brzinom većom od 100 km/h. Da bi se stanje popravilo potrebno je uložiti više milijardi evra.

Jedno je Srbija, a drugo Kina

Sa druge strane, Kina će u naredne tri godine uložiti oko 300 milijardi dolara u izgradnju novih pruga. Njihovi novi vozovi postižu brzinu od 350 km/h i ozbiljno konkurišu avio-kompanijama zbog mnogo većeg kapaciteta prevoza putnika. U Kini čak razmišljaju da naprave prugu koja će ići do Evrope. Mislim da je to previše futuristički projekat, ali se od Kine može očekivati nemoguće.

Istorijat železnice u Srbiji i kako ju je uvek trebalo uslovljavati

Zanimljivo je kako je Srbija izgradila svoje pruge. Posle Berlinskog kongresa 1878. Srbija je dobila nezavisnost ali i teritorije koje su bile pod okupacijom Turske. U tome joj je pomogla Austrougarska koja je tražila protivuslugu – da Srbija napravi prugu od Beograda do Vranja i granice sa Turskom i Bugarskom u roku od tri godine. Posleratna Srbija je, kao i uvek, bila ekonomski iscrpljena, ali Austrougarska nije odustajala već je još više pritiskala i pretila. 1980. godine raspisana je licitacija na koju se javila samo jedna francuska kompanija.

Rama lokomotiva

Rama lokomotiva iz 1873.

Radovi su počeli tako što je knez Milan Obrenović odario kamen temeljac Srpskim državnim železnicama, ni manje ni više nego srebrnim budakom. To je možda i dovelo do propasti projekta, jer je francuska kompanija bankrotirala posle godinu dana. Posao je nastavilo drugo novostvoreno društvo, ali je izgradnja kasnila petnaest meseci. Više o istorijatu pogledajte na sajtu Železnice koji je u očajnom stanju kao i vozovi. Ovo pokazuje da Srbija može da se razvija samo ako je neko tera i uslovljava, inače će stajati u mestu, ne menjajući ništa. Vidite li sličnost sa sadašnim dešavanjima?