Arhive oznaka: twitter

Širenje spama na društvenim mrežama

Većina korisnika društvenih mreža je primetila talas spam poruka u DM-ovima (Direct messages) na Twitteru i na Timelineu na Facebooku. Uglavnom se radi o nekoj poruci koja treba da vas zainteresuje da kliknete na vezu koja je u poruci. Tada vam se otvara sajt sličan FB-u, tačnije sve je isto sem web adrese. Tu se traži da se ponovo prijavite na svoj nalog unošenjem e-maila i lozinke. Ukoliko to uradite – nagrabusili ste. :D Aplikacija je stekla uvid u vaše podatke i može sama dalje da šalje slične poruke vašim prijateljima. Ono što vam preostaje je da promenite šifru za logovanje.

Stranica koja vam traži da se ulogujete na FB, a koja ima drugu web adresu

Proverite svoj inbox na Twitteru da biste bili sigurni da vaš nalog već nije zaražen. Ukoliko Nastavite sa čitanjem

Chime.in – nova društvena mreža zasnovana na interesovanjima

Od 18. oktobra na interenetu postoji još jedna društvena mreža, ona se zove Chime.in a osnovali su je ljudi iz kompanije UberMedia, koja je poznata po aplikacijama za Tviter. Chime.in logo

Pored Fejsbuka, Tvitera i Gugl Plusa, kao glavnih društvenih mreža, pitanje je da li je potrebna još jedna mreža. Chime se zasniva na interesovanjima, odn. kada pravite nalog, birate nekoliko osnovnih interesovanja koje kasnije možete menjati. Cilj je da odabirom određenog interesovanja pogledate objave – čajmove drugih ljudi iako ih ne pratite. Da li vam je ovo poznato? Interesovanja su kao hash tagovi na Tviteru. Kada postavljate neku objavu možete odabrati 5 interesovanja, odn. ključnih reči. Sve objave na Čajmu su javne, nema zaključanih profila, ne postoji filtriranje prijatelja, nema slanja privatnih poruka. Nastavite sa čitanjem

Superiornost Čak Norisa na društvenim mrežama

Ne treba mnogo da pišem u uvodu za ovaj tekst. Svi znaju za Čak Norisa i svi su čuli desetine raznih šaljivih „činjenica“ o njegovoj superiornosti da uradi ono što je nemoguće. Došla mi je ideja da napišem nekoliko smešnih činjenica o Čaku i o društvenim mrežama, i kada sam počeo da pišem, činjenice su same dolazile :) tako da sam ih razvrstao po mrežama. Čak Noris

Čak Noris na Tviteru

  • Čak Noris može da napiše više od 140 karaktera u jednom tvitu.
  • Čak Noris ne koristi URL skraćivače – adrese se same skraćuju.
  • Čak Noris može da ti pošalje DM iako ga ne pratiš.
  • Kada hoćeš da RT-uješ neki njegov tvit, moraš ljubazno da ga pitaš, ne smeš da ga DM-uješ.

Čak Noris na Fejsbuku

  • Čak Noris ima više od 5000 prijatelja na Fejsbuku.
  • Čak Noris zna ko je gledao tvoj profil. Nemoj slučajno da gledaš njegov profil!
  • Jedino Čak Noris ima opciju “ Ne sviđa mi se“. Nastavite sa čitanjem

Nova opcija na Fejsbuku – Mini news feed

Prvo što sam danas uočio kada sam otišao na Facebook je nova opcija sa desne strane. Na početnoj strani Fejsbuka, na mestu gde su stajali događaji na koje ste pozvani i na koje idete, kao i rođendani prijatelja i nezaobilazne reklame, sada se nalazi jedan uzani news-stream ili mini news feed koji vam pokazuje apsolutno sve aktivnosti prijatelja i stranica. Celom svojom visinom na desnoj strani u trenutku nastanka izlaze svi statusi, fotografije, komentari statusa, fotografija i veza, sviđanja, podeljene veze i nova prijateljstava. Čak se vide komentari prijatelja na status ili fotografiju ljudi sa kojima niste prijatelj. Takođe, tu su i sve aktivnosti Fejsbuk stranica. Na sam tok aktivnosti ne možete da utičete, da možda nešto uklonite da se ne bi više ponavljalo.

Kada kliknete na neku od aktivnosti, koje se same ređaju odozgo, otvara vam se Nastavite sa čitanjem

Špijuniram te, špijuniraš me

„Dobar dan gospodine. Molim Vas, pridržite glavu Vašeg psa dok mu očitamo čip u vratu.“ Ovako će vam se obratiti komunalni policajac kada budete šetali svog psa u parku. U čipovanom psu se nalaze informacije i o vama i o psu. Koliko će vremena proći pa da i nama čika policajci skeniraju vrat da bi saznali ko smo?

Verovatno nećemo dugo čekati. Pogledajte samo gde sve koristimo čipove za skladištenje sopstvenih podataka. Lična karta, pasoš, platne kartice, članske kartice raznih kompanija, organizacija, trgovina, uskoro karte za prevoz… Koja je razlika? Sada ih nosimo sa sobom, u džepu, u novčaniku, i sve ih je više. Doćiće dan kada će reći: „Zašto bi se mučili i nosili te silne kartice sa sobom i bili u mogućnosti da ih izgubite i da onda sebe dovedete u veliki trošak vađenja novih kartica? Rešenje je potkožni čip. Do 2020. možete ga ugraditi na lični zahtev, a posle će biti obaveza za sve.“ Mogu da se kladim da ako se tako nešto dogodi, da će Srbija biti u prvih 10 zemalja koje će to učiniti. Inače, negde već svojevoljno stavljaju čipove pod kožu, npr. u jednom klubu u Barseloni, VIP klijentela na taj način ulazi u klub i plaća piće.

Nažalost, vidimo da, što se više piše o privatnosti, nje je sve manje. A najbolji slučaj je internet. To je jedna ogromna mreža na čijem ulazu piše: „Onaj koji ovde uđe, neka se oprosti od svoje privatnosti.“  Nastavite sa čitanjem

Snaga informacije

Stvorili su je šezdesetih godina prošlog veka kao mrežu komunikacije koja će preživeti nuklearni napad. U to doba hladnog rata, ministarstvo odbrane SAD je tražilo načine za siguran prenos informacija, čak i u slučaju da se ostali kanali prekinu. Razvijali su mrežu i otkrili da mogu da je iskoriste i za druge svrhe, informacione, komercijalne i za prenos podataka. Otvorili su mrežu za javnost i stvoren je novi medij. Internet. Danas postoji oko dve milijarde internet korisnika. www

Svrha medija je da prenosi informacije. Ko ima informacije može da upravlja ljudima. Ako jednu informaciju plasirate, a ona je lažna ali to mnogi ne znaju, i ponavljate je nebrojano mnogo puta, onda će korisnici verovati u tu informaciju. Ali šta se dogodi kada neko dođe u posed tajnih informacija i objavi ih na internetu? U ovom slučaju mislim na WikiLeaks. Imaju više od 250 hiljada dokumenata različitog nivoa tajnosti koja su bila u vlasništvu vlade SAD. Samo mali deo je objavljen, a već je napravio velike probleme. Objavljena je istina.

Interpol je raspisao crvenu poternicu za Asanžom koji je osnivač Vikiliksa. Obaraju se sajtovi Vikiliksa koji objavljuju ova dokumenta, ali to daje sasvim drugačiji efekat – sve je više sajtova koji pružaju pomoć Vikiliksu. Korisnici interneta dalje šire informacije i istina dolazi do sve više ljudi. Da bi se to sprečilo, Vlada SAD je upozorila studente da ne spominju Vikiliks na Tviteru, Fejsbuku i drugim društvenim mrežama ukoliko žele da se zaposle u državnoj administraciji, ali i u privatnim kompanijama. Bez obzira koliko ste podesili nivo privatnosti na društvenim mrežama, te informacije neko zna. Da li će ovo zaustaviti širenje informacija. Ne, sigurno! Niko ne može da ubije informaciju! Ona će pronaći put do onih kojima je potrebna i koji je traže.

Internet se pokazao kao medij koji se ne može lako kontrolisati. Informacije i dokumenta se razmenjuju. Da bi se sve ovo zaustavilo potrebno je da se i internet uništi, a to je skoro nemoguće jer je mreža ogromna i koristi puno različitih načina povezivanja. Interenet je prerastao prvobitni sistem. Sada je samoodrživ. To je snaga informacije.

Političke kampanje na Internetu – konferencija u Beogradu

Koliko vremena provodite na internetu? Više puta dnevno proveravate svoju elektronsku poštu, posetite razne društvene mreže gde pročitate i najvažnije vesti, pa i sami prosledite zanimljive informacije svojim prijateljima. Jasno je da je razvojem interneta i povećanja broja korisnika, sasvim normalno da se i političke stranke i njene aktivnosti sele na mrežu. Gde ima ljudi tu je i politika.

U Srbiji su stranke nedavno shvatile moć i potencijal interneta, ali ga još ne koriste u meri u kojoj bi trebalo, posmatrajući delovanje političkih stranaka u drugim zemljama. Naše stranke koriste internet samo ili u većini slučajeva samo u političkim kampanjama. Da bi se skrenula pažnja na taj propust u Beogradu je 25. maja održana konferencija „Političke kampanje na Internetu – nov put do birača“ koju su organizovali Centar modernih veština i Friedrich Ebert fondacija. Na konferenciji su učestvovali stručnjaci iz Srbije, Hrvatske, Švedske, Nemačke i Velike Britanije, ali i veliki broj stručnjaka i ostalih zaintersovanih za komunikaciju, marketing, politiku i blogove preko internet prenosa i twitter poruka. Ovde ću izneti glavne poruke učesnika konferencije, kao i svoja zapažanja.

Osnovna karakteristika onlajn medija je komunikacija i to dvosmerna. Politika se nalazi u svim našim aktivnostima i političari uvek imaju šta da kažu, ali je potrebno da imaju i publiku kojoj će preneti te poruke a takođe i da saslušaju njihove komentare. Političke stranke u svojim kampanjama imaju širok izbor društvenih mreža gde to mogu da učine, ali ih ne koriste na pravi način. Dobra komunikacija nije kada jedan priča a drugi ćute, jer ne smeju da pričaju. Upravo je to problem kod nekih stranaka koje zabranjuju komentare na svoje poruke. Na taj način propuštaju da čuju mišljenje građana koji bi možda glasali za njih a tako nema interaktivnosti.

Na Jutjubu se najbolje mogu distribuirati video sadržaji vezani za kampanju. Na Fejsbuku treba koristiti fan strane koje nemaju ograničenje od 5 hiljada članova, a nikako lične profile gde određena partija treba da bude prijatelj sa nekim i čak označi svoj pol. Na Fejsbuku i Tviteru stranke treba umereno da šalju poruke da ih ne bi smatrali spamerima koje niko ne voli pa samim tim i ne prati. Politička stranka koju niko ne prati? Blogovi su odlično sredstvo da se vrlo lako predstave kandidati na izborima. Oni bi trebalo da pišu o svojim svakodnevnim aktivnostima a manje da plasiraju čiste političke poruke. Fliker je mesto gde stranke mogu postavljati fotografije iz svoje kampanje u visokom kvalitetu koje imaju kraće objašnjenje i vezu ka glavnom sajtu/blogu kampanje. Na taj način sajt dobija na kredibilitetu kod pretraživača i tako će se bolje pozicionirati u pretragama, a novinari imaju odličan resurs fotografija.

U terenskim kampanjama se ide od vrata do vrata u potrazi za direktnom komunikacijom i često nailazite na zatvorena vrata, međutim na internetu sami birači dolaze na vaša vrata. Treba učiniti sve da se oni tu dobro osećaju, da imaju sve potrebne informacije, ali ih i podsticati da ostave svoj komentar, jer je i to direktna komunikacija. Zato je potrebno da stranke angažuju stručnjake koji će voditi kampanju na internetu.

Korišćenje oglasnog prostora u vidu banera preko Gugla se pokazuje kao vrlo korisno i prilično jeftino rešenje za širenje svoje poruke. Važno je baner povezati sa sajtom/blogom kampanje.

Pošto na internetu postoji velika sloboda govora, a nalozi na drušvenim mrežama se vrlo lako otvaraju, javlja se i mogućnost da se neko predstavi kao vaš kandidat i da šalje lažne poruke javnosti i na taj podriva vaš rad. Potrebno je da se na svim stranačkim sajtovima/blogovima postave veze ka drugim zvaničnim nalozima.

Sajtovi i blogovi mogu da se koriste u svrhu prikupljanja novca za kampanju i obično se radi o manjim pojedinačnim iznosima. Takođe oni mogu da se koriste i za okupljanje volontera koji će raditi na terenu.

Mladi uglavom nisu zaiteresovani za politiku ali jesu za politička pitanja a često su apstinenti na izborima i zato je potrebno koristiti internet za njihovu aktivaciju. Mada, ne treba gledati na internet kao sredstvo za dolazak samo do mladih glasača. Na internetu su i stariji građani, ali oni imaju malo drugačija interesovanja.

Političke stranke moraju da budu prisutne na svim navedenim onlajn medijima i da tu ostanu i aktivno učestvuju i posle izbora. Da bi se stekli kredibilitet i ozbiljnost na internetu potrebni su vreme i znanje, zato internet kampanje treba poveriti profesionalcima.

Na konferenciji je više puta bilo reči o internet kampanji Baraka Obame. Prošle godine je u Beogradu gostovao profesor Denis Vilkoks koji je pričao o Obaminoj kampanji, a ja sam tada preneo najvažnije detalje predavanja pa ih pogledajete.

Koliko je Internet važan medij govori i podatak da je prenos konferencije pratilo više ljudi nego što je fizički prisustvovalo konferenciji i da su aktivno učestvovali preko Tvitera.