Arhive oznaka: Srbija

Ništavilo

I

Kao da se nalazimo u pećini i zaboravili smo put odakle smo krenuli, tako da smo sa svakim novim korakom, novom krivinom i novim prolazom, dalji od ulaza koji je za nas i izlaz. Idemo sve dublje u tamu, u nepoznato, i misli nam se mute, zaboravljamo čak i kada smo ušli u ovu novu dimenziju, crnu rupu u zemlji i našim glavama. Udaljavajući se od svetla, iz naših sećanja nestaje spoznaja o onome šta smo bili, kako smo živeli, šta je dobro, a šta loše. Dozvolili smo da nam nagori među nama oduzmu najboljeg među nama. Onog koji nas je vodio u bolje sutra. Sada ulazimo u ništavilo i ne vidimo jedni druge, bitan nam je samo sopstveni interes. U crnilu ne raspoznaješ prijatelje od neprijatelja, ovde su ti svi isti, i ti si prema ostalima takav.

II

Znamo li da izađemo iz podzemlja?

Kako to crnilo izgleda? Uđi u sobu, navuci debele zavese na prozore, spusti roletne, ugasi svetlo, uzmi sve prekrivače koje imaš, stavi ih preko glave i zatvori oči. Ovo crnilo ni malo na to ne liči. Ono je mnogo tamnije, gore, užasnije. To nije samo odsustvo svetla i boja, već i odsustvo svesti.
Da li ćemo ikada naći izlaz iz ove grobnice? Možda. Da li neko zna da upali vatru? Treba nam svetlo.

Da, treba nam svetlo da bismo se snašli u ovoj tamnoj pećini koja nas je zarobila, ali da li znamo da upalimo vatru? Da li je i ta naša sposobnost nestala predugim životom u mraku? Čovek je odavno naučio da upali vatru i da se njom koristi. Ovladavanjem vatrom čovek je počeo da se razvija. Može li da se dogodi suprotan efekat? Da se time što smo zaboravili da upalimo vatru možda vraćamo nazad, da li dolazi do deevolucije? Možda se Nastavite sa čitanjem

Azerbejdžanski toalet papir ili…?

Pre nekoliko dana sam negde na netu video „uradi sam“ foru da se od kartona rolne toalet papira napravi replika „minulog rada“ iliti izmeta. Treba samo natopiti karton vodom, razdvojiti ga i iscepkati ga. Onda se ta masa oblikuje u željeni oblik i ostavi da se osuši. Posle tu malu maketu možete negde postaviti i gledati reakcije okruženja.

Danas sam napravio tu igračku i upalila je. :) Uzeo sam kartonsku rolnu toalet papira domaćeg proizvođača Pako Group d.o.o. koju sam imao u kupatilu. Međutim, kada sam skinuo slojeve tankog braon kartona, došao sam do neobičnog otkrića. Unutrašnji sloj je napravljen od papira koji čak nije recikliran nego ponovo upotrebljen. Radi se o neupotrebljenoj ambalaži za sok. U redu, to je dobar način korišćenja papirnog otpada, ali zanimljivo je da ambalaža nije za neki naš sok već za azerbejdžanski sok Jala. Naravno da ne poznajem brendove sokova u Azerbejdžanu, tu mi je Google pomogao.

Jala sok

Deo rolne papira odn. ambalaža soka

Sad se pitam, kako je taj karton došao do Srbije, gde se prema deklaraciji proizvodi papir? Ili ova kompanija uvozi stari papir iz Azerbejdžana pa ga pretvara u rolne ili kompanija uopšte ne pravi toalet papir već ga uvozi iz pomenute zemlje, a u Beogradu ga samo pakuje u kese. Šta vi mislite?

Dobro kaže drug RoughMac: „Šta li u Azerbejdžanu nađu kad otvore sok?“ :D

fora od kartona

Papirna replika izmeta, fora radi :)

Pitanja koja nedostaju u Popisu 2011

U Republici Srbiji se odvija popisivanje stanovništva, domaćinstava i stanova od 1. do 15. oktobra. Bio sam te sreće da su kod mene popisivači došli već drugog dana dok sam bio kod kuće. Kako na sajtu Zavoda za statistiku piše, popis treba da nam da odgovore na pitanja „Koliko nas je?“, „Ko smo?“ (starost, pol, obrazovanje, zanimanje…) i „Gde i kako živimo“ (vrsta stana, opremljenost stana osnovnim instalacijama vode, struje…). Imate dva pitanja na koja nemate obavezu da date odgovore, a to su nacionalna pripadnost i veroispovest. U odnosu na prethodni popis iz 2002. godine dobićemo podatke o osobama sa invaliditetom, o vanbračnim zajednicama, kompjuterskoj pismenosti, beskućnicima… Popis 2011

Što se domaćinstava tiče, dobro je saznati koliko građana ima kupatilo, nužnik (sa ili bez ispiranja), električne i vodovodne instalacije, grejanje. Međutim, to su vrlo šture informacije o stanju domaćinstava u Srbiji. Da bi se saznao standard građana, treba postaviti i sledeća pitanja, koja nažalost sada nisu uključena: Nastavite sa čitanjem

Ekonomija kao propali bokser

Koliko će nam trebati vremena za oporavak ekonomije koja je i ranije bila u lošem položaju? Ne volim izgovore – „Kriza je u celom svetu, neke države su u još goroj situaciji“. Naravno da čitav svet prolazi kroz ekomomsku krizu, ali to ne treba koristiti kao izgovor za ne činjenje, jer je svaki slučaj jedinstven i zahteva drugačiji pristup.

Fenomenalni Koraks je napravio odličnu karikaturu. Premijer pokušava da podigne ekonomsku krivulju na grafiku svirajući u frulu, kao što to rade Indusi sa kobrama. Međutim, ova naša ekonomija je najblaže rečeno zaspala. Neću da dajem savete kako ona treba da se probudi, jer bih radio besplatne konsultantske usluge, ali ću se malo našaliti kroz zanimljive primere.

Ekonomska kriza

Koraksova karikatura

Ovu ekonomsku krivu treba probuditi energetskom bombom, nečim što će je brzo podići na noge. Nekim energetskim pićem, odnosno sa par velikih investicija. Kada ekonomija stane na krhke noge, treba preći na pojačanu ishranu, bogatu proteinima, koja će joj uvećati masu. Ekonomiju treba orijentisati na izvoz koji će nam doneti svež novac. Ne treba prodavati samo sirovine ili poluproizvode, već gotove proizvode koji će doneti zaradu. Sledeći korak su vežbe za mržavljenje. Ne možete da imate dobre rezultate ako vam nešto smeta, a to je deo vas. Mislim na reorganizaciju svih državnih/javnih/gradskih preduzeća koja su i dalje čuvari socijalnog mira. Prevelika je birokratija. Ljudi koji ostanu bez posla će imati mogućnost da se zaposle u novim kompanijama. Kada se sve to završi, neophodno je stalno održavanje kondicije, uzimanje proteina i vitamina, odnosno ulaganje u razvoj, kako zaposlenih tako i tehnologije. Ako se to ne uradi, doćiće do jo-jo efekta i posle određenog vremena će kriva ponovo krenuti na dole.

Privreda nam je kao propali profesionalni bokser koji se zapustio i ugojio, više ne može da se takmiči sa konkurencijom. Nije lako da povrati snagu i kondiciju, ali uz naporan rad i to je moguće. Kako je mogao Roki? ;)

Brze železnice

Obožavam da gledam emisiju Top Gear, po mom mišljenju najbolju emisiju o automobilima koja ih na zanimljiv način predstavlja i kritikuje. Često prave interesantne izazove/trke u kojima se voditelji takmiče ko će stići pre od tačke A do tačke B, na različite načine. Nedavno sam gledao epizodu u kojoj se takmiče ko će brže da stigne sa jednog kraja Japana na drugi. Džeremi je vozio novi Nissan GT-R, a Ričard i Džejms su se vozili javnim prevozom, što uključuje i japanski brzi „metak“ voz. Na kraju su stigli gotovo istovremeno.

Razmišljao sam o tome koliko bi vremena trebalo našem vozu da pređe deonicu od Subotice do Niša, dok bi uporedo neko vozio automobil, koji ne mora čak da bude sportski, može i Fiat Punto. Ali naša brza pruga je sve osim brza. Prema redu vožnje (nisam pronašao direktnu liniju između Subotice i Niša) od SU do BG se putuje prosečno 4 sata (03:30-04:30) a od BG do NI prosečno 4 i po sata (04:00-05:45). Tako da ukupno putovanje od SU do NI traje oko osam i po sati, ako nema kašnjenja i drugih odlaganja. Automobil bi za to vreme mogao  dva puta da pređe razdaljinu, kada bi išao u proseku 100 km/h.

Srpske železnice su u toliko lošem stanju da se na preko dve trećine pruga vozi ispod 60 km/h, a na samo 95 km pruga vozovi mogu da se kreću brzinom većom od 100 km/h. Da bi se stanje popravilo potrebno je uložiti više milijardi evra.

Jedno je Srbija, a drugo Kina

Sa druge strane, Kina će u naredne tri godine uložiti oko 300 milijardi dolara u izgradnju novih pruga. Njihovi novi vozovi postižu brzinu od 350 km/h i ozbiljno konkurišu avio-kompanijama zbog mnogo većeg kapaciteta prevoza putnika. U Kini čak razmišljaju da naprave prugu koja će ići do Evrope. Mislim da je to previše futuristički projekat, ali se od Kine može očekivati nemoguće.

Istorijat železnice u Srbiji i kako ju je uvek trebalo uslovljavati

Zanimljivo je kako je Srbija izgradila svoje pruge. Posle Berlinskog kongresa 1878. Srbija je dobila nezavisnost ali i teritorije koje su bile pod okupacijom Turske. U tome joj je pomogla Austrougarska koja je tražila protivuslugu – da Srbija napravi prugu od Beograda do Vranja i granice sa Turskom i Bugarskom u roku od tri godine. Posleratna Srbija je, kao i uvek, bila ekonomski iscrpljena, ali Austrougarska nije odustajala već je još više pritiskala i pretila. 1980. godine raspisana je licitacija na koju se javila samo jedna francuska kompanija.

Rama lokomotiva

Rama lokomotiva iz 1873.

Radovi su počeli tako što je knez Milan Obrenović odario kamen temeljac Srpskim državnim železnicama, ni manje ni više nego srebrnim budakom. To je možda i dovelo do propasti projekta, jer je francuska kompanija bankrotirala posle godinu dana. Posao je nastavilo drugo novostvoreno društvo, ali je izgradnja kasnila petnaest meseci. Više o istorijatu pogledajte na sajtu Železnice koji je u očajnom stanju kao i vozovi. Ovo pokazuje da Srbija može da se razvija samo ako je neko tera i uslovljava, inače će stajati u mestu, ne menjajući ništa. Vidite li sličnost sa sadašnim dešavanjima?

Zašto je važan Earth Hour?

Srbija se ove godine drugi put uključuje u svetsku ekološku akciju „Sat za našu planetu“ ili „Earth Hour“. 27. marta u 20:30 ljudi će širom planete ugasiti svetla u svojim domovima i kancelarijama i na taj način skrenuti pažnju na sve veći problem globalnog zagrevanja i ljudskog uticaja na ekosistem.

Mnogi će reći da to što ćemo ugasiti svetlo na sat vremena neće sprečiti globalno zagrevanje. Tačno je, neće. To i nije cilj. Bilo bi lepo kada bi mogli da izlečimo našu planetu gašenjem svetla jednom godišnje, međutim, cilj akcije je da se pokaže naša zavisnost od energije i da ako možete da provedete jedan sat u tzv. prajm tajmu (prime time) onda možete i da tako provedete i ostatak večeri i da to ponavljate svakog dana. Gasite svetlo kada vam ono nije potrebno.

Jednog dana, kada budemo prešli na ekološke načine proizvodnje električne energije, a tu ubrajam sunce, vetar, talase, i donekle hidroelektrane, onda neće biti strašno ostaviti upaljeno svetlo. Mada ćemo tada svi koristiti štedne sijalice koje će trošiti još manje energije od sadašnjih štednih sijalica. Ali problem je u sadašnjem izvoru naše energije. U Srbiji se najviše struje dobija iz termoelektrana koje i najviše zagađuju našu okolinu i ne vidim neku promenu u skorije vreme. U planu je izgradnja još jedne termoelektrane. Tek smo na početku u izgradnji modernih ekoloških vetrenjača, pre bih rekao da su one avangardne. Cilj treba da nam bude da alternativi izvori energije postanu glavni izvor energije.

Akciji „Sat za našu planetu“ su se pridružili mnogi gradovi i opštine u Srbiji tako što će ugasiti ukrasno osvetljenje na zgradama, trgovima i mostovima. Ako ste u Beogradu, možete doći na Terazije, gde će se Bells pokret za Srbiju deliti propagandne letke i sveće sa ciljem da se sto više građana uključi u akciju isključivanja svetla tog dana u periodu od 20.30h do 21.30h. Takođe, možete doći ispred gradske skupštine sa svećama da zajedno obeležimo „Sat za našu planetu“. Dodatne informacije možete videti na sajtu WWF-a.

Earth Hour – Earth Power.

Isključi svetlo. Osvetli budućnost planete!

Koliko košta da se zaposlim?

Nedavno,  dok sam razgovarao sa prijateljima, jedan me upita:

-Jesi našao posao?

-Nisam. Ova kriza se oseća i u ponudi radnih mesta. Nema mnogo ponuda, a i drastično manje poslodavci pozivaju na razgovor kada im pošaljem prijavu.

-Da. A koliko ti hoćeš da daš da se zaposliš?

-Kako to misliš? Da platim da bih se za poslio? Ne, ja tražim posao regularnim putem. Neću da nekome dajem novac da bi me primio da radim. Mogu da budem na probnom radu uz malu platu ili da volontiram neko vreme, ali ne, neću da dajem pare nekome da bi me zaposlio.

Posle smo nastavili razgovor nekom grugom temom. Ovo nije prvi put da čujem da ljudi plaćaju svoje radno mesto. To nije u redu, nije po zakonu i treba kazniti svakoga ko traži novac od svojih (budućih) zaposlenih. Ako im je teško da odaberu dobrog kandidata, neka mu daju da radi mesec, dva, uz neku nadoknadu. Ko želi da radi, pokazaće šta zna, i biće dovoljno i mesec dana da se dokaže, mada se to vidi već prve nedelje.

Potraga za poslom se nastavlja.

UPDATE: Posle duge potrage, zaposlio sam se u jednoj dobroj kompaniji. Primili su me na osnovu mojih znanja i sposobnosti. Poruka svima koji traže posao je da budu uporni, da nastave da uče i posle završetka formalnog obrazovanja, da se usavršavaju u svojoj oblasti interesovanja, da uče strane jezike, a posebno engleski koji se najviše traži… Srećno!

Lekcije iz Obamine kampanje

14. oktobra u Aeroklubu u Beogradu je održano predavanje Denisa Vilkoksa (Dennis L. Wilcox) na temu „Politika u digitalnoj eri: lekcije iz Obamine kampanje“.

Dr Denis Vilkoks, je počasni pofesor za odnose sa javnošću i bivši direktor Škole novinarstva i masovnih komunikacija na Državnom Univerzitetu u San Hozeu u Kaliforniji. PRWeek ga je proglasio za jednog od deset najboljih PR predavača u SAD.

Dennis Wilcox

Dennis Wilcox

Predavanje je organizovao Beogradski fond za političku izuzetnost.

Obama je prvi američki predsednički kandidat u istoriji koji je iskoristio u potpunosti potencijal inetrneta i sajtova za socijalno umrežavanje kao ključnu strategiju za dobijanje nominacije u Demokratskoj stranci i kasnije predsedničkih izbora. Obamina kampanja je referentna tačka za buduće korišćenje digitalnih medija u političkim kampanjama.

Barack Obama

Barack Obama

Osnove američkog izbornog sistema:

  • U osnovi je dvopartijski sistem (postoje druge partije ali su demokratska i republikanska dominantne)
  • Nezavisni glasači uglavnom odlučuju pobednika izbora (demorate i republikanci imaju po oko 40 % sigurnih glasova, a 20 % odlazi na tzv. nezavisne glasače)
  • Obe strane se bore za centar (ne idu u ekstreme, ni levo, ni desno)
  • Postoji kult ličnosti – umesto partijske lojalnosti
  • Kampanje dugo traju – 2 godine u svih 50 država
  • Na početku kampanje postiji puno kandidata unutar samih partija
  • Kandidati moraju da sakupe puno novca
  • Howard Dean je 2004. prvi počeo da prikuplja novac za kampanju preko interneta

Glavni faktori kampanje:

  • Na predsedničkim izborima 2008. po prvi put su glavni kandidati DP bili žena (Hilari Klinton) i Afro-amerikanac (Barak Obama)
  • Postojeći predsednik je nepopularan i bez naslednika
  • Dobro poznat senator sa 25 godina iskustva – Džon Mekejn
  • Ekonomija koja klizi u recesiju
  • Harizmatična ličnost, ličnost promene  – Barak Obama

Tradicionalna kampanja…

  • Ogromni troškovi
  • Stalna putovanja, govori, skupovi

…se proširuje na internet

  • Više personalizovana komunikacija
  • Preskakanje posredovanja u masovnim komunikacijama (novinari ne odlučuju koju će informaciju da objave)
  • Pristup glasačima koji sami traže vesti
  • Isplativija kampanja

Negativni efekti:

  • Nedobronamerni sajtovi
  • Nedostatak kontrole poruka, diskusija
  • Brzo širenje informacija o gafovima
  • 24-časovni ciklus vesti se smanjio na 24 sekunde
  • Potreba za stalnim nadgledanjem interneta

Zašto je Obama koristio internet?

  • Bio je virtuelno nepoznat kandidat sa ograničenim iskustvom
  • Prve godine kampanje je obezbedio 1 milion donatora koji su dali do 100 $

Obamina internet strategija:

  • Podstakao je korišćenje socijalnih mreža – Twitter-a, blogova, YouTube-a, MySpace-a (komunikacija odozdo naviše)
  • Mekejn je imao tradicionalan pristup kampanji (komunikacija odozgo naniže)

Obamina taktika:

  • Stalni kontakt sa pristalicama, simpatizerima
  • Česti postovi na Fejsbuku i Majspejsu
  • Stalni novi video snimci na YouTube
  • Stalno tvitovanje
  • Obama je pobedio Mekejna u 27 od 29 merenja socijalnih mreža

Strategija:

  • Prodaje predsednika kao osobu, a tek posle njegovu politiku
  • Humanizovanje informacija
  • Proširio je pristup netradicionalnim publikacijama, magazinima
  • Pojaljivanje u noćnim talk-show progamima (Jay Leno)
  • Osnovna ideja: Priđi ljudima tamo gde oni prikupljaju informacije, vesti

Više od polovine mladih na internetu traži informacije o politici, tako da se može očekivati da se kampanje, sa svakim izbornim ciklusom sve više baziraju na internet.