Arhive oznaka: priča

Ništavilo

I

Kao da se nalazimo u pećini i zaboravili smo put odakle smo krenuli, tako da smo sa svakim novim korakom, novom krivinom i novim prolazom, dalji od ulaza koji je za nas i izlaz. Idemo sve dublje u tamu, u nepoznato, i misli nam se mute, zaboravljamo čak i kada smo ušli u ovu novu dimenziju, crnu rupu u zemlji i našim glavama. Udaljavajući se od svetla, iz naših sećanja nestaje spoznaja o onome šta smo bili, kako smo živeli, šta je dobro, a šta loše. Dozvolili smo da nam nagori među nama oduzmu najboljeg među nama. Onog koji nas je vodio u bolje sutra. Sada ulazimo u ništavilo i ne vidimo jedni druge, bitan nam je samo sopstveni interes. U crnilu ne raspoznaješ prijatelje od neprijatelja, ovde su ti svi isti, i ti si prema ostalima takav.

II

Znamo li da izađemo iz podzemlja?

Kako to crnilo izgleda? Uđi u sobu, navuci debele zavese na prozore, spusti roletne, ugasi svetlo, uzmi sve prekrivače koje imaš, stavi ih preko glave i zatvori oči. Ovo crnilo ni malo na to ne liči. Ono je mnogo tamnije, gore, užasnije. To nije samo odsustvo svetla i boja, već i odsustvo svesti.
Da li ćemo ikada naći izlaz iz ove grobnice? Možda. Da li neko zna da upali vatru? Treba nam svetlo.

Da, treba nam svetlo da bismo se snašli u ovoj tamnoj pećini koja nas je zarobila, ali da li znamo da upalimo vatru? Da li je i ta naša sposobnost nestala predugim životom u mraku? Čovek je odavno naučio da upali vatru i da se njom koristi. Ovladavanjem vatrom čovek je počeo da se razvija. Može li da se dogodi suprotan efekat? Da se time što smo zaboravili da upalimo vatru možda vraćamo nazad, da li dolazi do deevolucije? Možda se Nastavite sa čitanjem

Profesor i cigarete

Na nekom fakultetu profesor je držao predavanje o štetnosti cigareta i pušenja. Izneo je ubedljive i konkretne dokaze da pušenje šteti zdravlju i skraćuje život. Posle časa i velikog aplauza, svi prisutni su prišli katedri da se zahvale profesoru na izuzetnom predavanju koje ih je ubedilo da prestanu da puše. Svi su izvadili svoje kutije cigareta i ostavili ih na katedri.

Sačekavši da studenti napuste amfiteatar, profesor je pogledao u gomilu pakli cigareta i rekao: “Ovo će mi trajati tri meseca.” :)

Tri praseta, vuk i košava

Bila jednom tri praseta. Oni su bili braća po majci – krmači, a očevi – veprovi su im bili različiti. Tako je najmlađe prase bilo malo rastom i volelo je da se igra i zvalo se Mrvica. Drugo prase je bilo debelo, zvalo se Bucko i više je volelo da vreme provodi u nekom restoranu. Treće i najstarije prase je bilo čupavo i zvalo se Čupko. On je bio vredno i uzorno prase.

Kada su dovoljno porasli, majka ih je poslala u svet da se sami brinu o sebi. Nisu otišli daleko, negde u okolinu Beograda i odmah su odlučili da sagrade sebi kuće. Mrvica nije hteo da se umara i troši vreme za provod na pravljenje kuće, pa je sagradio kuću od slame. Bucko je napravio svoju kuću od dasaka, a Čupko je ozbiljno pristupio izgradnji te je napravio kuću od cigle.

Pošto su kuće napravili pored šume, video ih je vuk Vučko. On je bio poznat po tome što je svima rušio kuće duvajući u njih. Jednog dana je došao kod Mrvice i počeo da duva. Lako je oduvao kuću od slame, tako da je Mrvica pobegao kod brata Bucka. Vuk je potrčao za njim i stigao do Buckove kuće. Počeo je da duva i posle par minuta je srušio i ovu kuću. Mrvica i Bucko su pobegli kod brata Čupka. On ih je pustio u kuću i ponudio ih pićem, da se malo smire. Vučko je pokušao da oduva i ovu kuću ali bezuspešno. Odustao je i vratio se u šumu, a posle par dana je otišao na visinske pripreme gde je vežbao duboko disanje. Za to vreme braća su dogradila dva sprata na postojeću kuću. Nisu stigli da traže dozvolu za dogradnju, jer je bilo pitanje opstanka tako da im je svaki dan bio važan. Kada su završili gradnju bila je duboka jesen i počela je da duva jaka košava. Ušli su u kuću i uključili grejanje. Vetar nije popuštao, naprotiv, bio je sve jači. Pošto su na brzinu sagradili kuću, nisu pojačali temelje pa se kuća klimala pod naletima košave.

Tada se i Vučko vratio sa priprema, gde mu je spirometar pokazao da je značajno povećao kapacitet pluća. Stao je ispred Čupkove kuće i počeo da duva. Naleti košave i Vučkovo duvanje, u kombinaciji, su posle dobrih pola sata srušili zgradu od cigle. Prasići su bili zatrpani ispod ruševine i Vučko je krenuo da ih traži. Kada ih je izvukao iz srušene kuće rekao im je da neće ništa da im uradi jer je sada vreme posta i da on ne jede meso, ali da iz ovog događaja nauče lekciju da moraju da grade planski i ne žure, jer što je brzo to je i kuso. Takođe, skrenuo im je pažnju da se sve može postići ukoliko se stvarno želi i ako se vežba, a to je pokazao rušenjem njhove kuće.

Prasići su tada otišli u kod arhitekte da im napravi građevinski projekat, a vuk je kao veliki vernik otišao do crkve da se pričesti. :)

Tri praseta

Tri praseta, slika iz knjige objavljene 1905. godine

Priča o ogledalu

Ispričaću vam jednu priču koju sam čuo od svog dede. Ne znam koliko je poznata i da li ste je nekada čuli.

U davna vremena, kada ljudi u ovim krajevima još nisu imali ogledala u svojim kućama, jedan čovek je na pijaci zapazio čudnu stvar. Kada bi je okrenuo prema sebi učinilo bi mu se da vidi sliku svog oca. Trgovac ga je lako ubedio da je kupi. Čovek je ogledalo odneo kući i sakrio ga u kredenac i tamo bi često dolazio da ponovo vidi svog pokojnog oca.

Međutim, njegova žena je primetila da on više nego ranije odlazi do kredenca i da nešto zagleda u tajnosti. Jednog dana čovek je izašao napolje i žena je potražila taj predmet. Kada je okrenula ogledalce prema sebi, rekla je da je sve vreme znala da je muž vara i da sada ima dokaz, ali da je mogao da nađe lepšu od ove rugobe.

Čim se vratio kući, žena ga je dočekala sa ogledalom u ruci i počela da viče. On ju je ubeđivao da je to slika njegovog oca, a ona da je to slika njegove ružne ljubavnice. Pošto nisu mogli da se slože, otišli su kod svog paroha. Saslušavši ih, pop je uzeo ogledalo i okrenuo ga ka sebi i rekao: “Ovo nije ni slika tvog pokojnog oca, a ni slika njegove ljubavnice. Ovo je slika Svetog Nikole.”

Nadam se da vam se svidela priča.