Arhive oznaka: informacije

Efekat leptirovog leta

Svima je poznat efekat leptira po kojem će nastati oluja na jednom kraju sveta samo zato što je leptir mahao svojim krilima na nekom drugom kraju sveta. Ta teorija je nastala kada je Edvard Lorenc, američki matematičar i meteorolog, pokušao da ponovo obavi vremensku prognozu i obračunao decimalu .506 umesto .506127 i sa tako malom promenom na kraju je dobio potpuno drugačiji rezultat (detaljnije o efektu leptira).

U ovoj energičnoj i smešnoj animaciji možete videti šta vam se sve Nastavite sa čitanjem

Širenje spama na društvenim mrežama

Većina korisnika društvenih mreža je primetila talas spam poruka u DM-ovima (Direct messages) na Twitteru i na Timelineu na Facebooku. Uglavnom se radi o nekoj poruci koja treba da vas zainteresuje da kliknete na vezu koja je u poruci. Tada vam se otvara sajt sličan FB-u, tačnije sve je isto sem web adrese. Tu se traži da se ponovo prijavite na svoj nalog unošenjem e-maila i lozinke. Ukoliko to uradite – nagrabusili ste. :D Aplikacija je stekla uvid u vaše podatke i može sama dalje da šalje slične poruke vašim prijateljima. Ono što vam preostaje je da promenite šifru za logovanje.

Stranica koja vam traži da se ulogujete na FB, a koja ima drugu web adresu

Proverite svoj inbox na Twitteru da biste bili sigurni da vaš nalog već nije zaražen. Ukoliko Nastavite sa čitanjem

Pitanja koja nedostaju u Popisu 2011

U Republici Srbiji se odvija popisivanje stanovništva, domaćinstava i stanova od 1. do 15. oktobra. Bio sam te sreće da su kod mene popisivači došli već drugog dana dok sam bio kod kuće. Kako na sajtu Zavoda za statistiku piše, popis treba da nam da odgovore na pitanja “Koliko nas je?”, “Ko smo?” (starost, pol, obrazovanje, zanimanje…) i “Gde i kako živimo” (vrsta stana, opremljenost stana osnovnim instalacijama vode, struje…). Imate dva pitanja na koja nemate obavezu da date odgovore, a to su nacionalna pripadnost i veroispovest. U odnosu na prethodni popis iz 2002. godine dobićemo podatke o osobama sa invaliditetom, o vanbračnim zajednicama, kompjuterskoj pismenosti, beskućnicima… Popis 2011

Što se domaćinstava tiče, dobro je saznati koliko građana ima kupatilo, nužnik (sa ili bez ispiranja), električne i vodovodne instalacije, grejanje. Međutim, to su vrlo šture informacije o stanju domaćinstava u Srbiji. Da bi se saznao standard građana, treba postaviti i sledeća pitanja, koja nažalost sada nisu uključena: Nastavite sa čitanjem

Špijuniram te, špijuniraš me

“Dobar dan gospodine. Molim Vas, pridržite glavu Vašeg psa dok mu očitamo čip u vratu.” Ovako će vam se obratiti komunalni policajac kada budete šetali svog psa u parku. U čipovanom psu se nalaze informacije i o vama i o psu. Koliko će vremena proći pa da i nama čika policajci skeniraju vrat da bi saznali ko smo?

Verovatno nećemo dugo čekati. Pogledajte samo gde sve koristimo čipove za skladištenje sopstvenih podataka. Lična karta, pasoš, platne kartice, članske kartice raznih kompanija, organizacija, trgovina, uskoro karte za prevoz… Koja je razlika? Sada ih nosimo sa sobom, u džepu, u novčaniku, i sve ih je više. Doćiće dan kada će reći: “Zašto bi se mučili i nosili te silne kartice sa sobom i bili u mogućnosti da ih izgubite i da onda sebe dovedete u veliki trošak vađenja novih kartica? Rešenje je potkožni čip. Do 2020. možete ga ugraditi na lični zahtev, a posle će biti obaveza za sve.” Mogu da se kladim da ako se tako nešto dogodi, da će Srbija biti u prvih 10 zemalja koje će to učiniti. Inače, negde već svojevoljno stavljaju čipove pod kožu, npr. u jednom klubu u Barseloni, VIP klijentela na taj način ulazi u klub i plaća piće.

Nažalost, vidimo da, što se više piše o privatnosti, nje je sve manje. A najbolji slučaj je internet. To je jedna ogromna mreža na čijem ulazu piše: “Onaj koji ovde uđe, neka se oprosti od svoje privatnosti.”  Nastavite sa čitanjem

Snaga informacije

Stvorili su je šezdesetih godina prošlog veka kao mrežu komunikacije koja će preživeti nuklearni napad. U to doba hladnog rata, ministarstvo odbrane SAD je tražilo načine za siguran prenos informacija, čak i u slučaju da se ostali kanali prekinu. Razvijali su mrežu i otkrili da mogu da je iskoriste i za druge svrhe, informacione, komercijalne i za prenos podataka. Otvorili su mrežu za javnost i stvoren je novi medij. Internet. Danas postoji oko dve milijarde internet korisnika. www

Svrha medija je da prenosi informacije. Ko ima informacije može da upravlja ljudima. Ako jednu informaciju plasirate, a ona je lažna ali to mnogi ne znaju, i ponavljate je nebrojano mnogo puta, onda će korisnici verovati u tu informaciju. Ali šta se dogodi kada neko dođe u posed tajnih informacija i objavi ih na internetu? U ovom slučaju mislim na WikiLeaks. Imaju više od 250 hiljada dokumenata različitog nivoa tajnosti koja su bila u vlasništvu vlade SAD. Samo mali deo je objavljen, a već je napravio velike probleme. Objavljena je istina.

Interpol je raspisao crvenu poternicu za Asanžom koji je osnivač Vikiliksa. Obaraju se sajtovi Vikiliksa koji objavljuju ova dokumenta, ali to daje sasvim drugačiji efekat – sve je više sajtova koji pružaju pomoć Vikiliksu. Korisnici interneta dalje šire informacije i istina dolazi do sve više ljudi. Da bi se to sprečilo, Vlada SAD je upozorila studente da ne spominju Vikiliks na Tviteru, Fejsbuku i drugim društvenim mrežama ukoliko žele da se zaposle u državnoj administraciji, ali i u privatnim kompanijama. Bez obzira koliko ste podesili nivo privatnosti na društvenim mrežama, te informacije neko zna. Da li će ovo zaustaviti širenje informacija. Ne, sigurno! Niko ne može da ubije informaciju! Ona će pronaći put do onih kojima je potrebna i koji je traže.

Internet se pokazao kao medij koji se ne može lako kontrolisati. Informacije i dokumenta se razmenjuju. Da bi se sve ovo zaustavilo potrebno je da se i internet uništi, a to je skoro nemoguće jer je mreža ogromna i koristi puno različitih načina povezivanja. Interenet je prerastao prvobitni sistem. Sada je samoodrživ. To je snaga informacije.

Uvid država u Guglove podatke

Google je predstavio svoju novu aplikaciju Government Requests, koja nam pokazuje koje su vlade država tražile uvid u Guglove podatke ili tražile brisanje određenih podataka iz baze. Takođe se navodi koliko puta je svaka država to zahtevala. Mapa pokazuje broj zahteva koje je Gugl primio u periodu između 1. jula 2009. i 31. decembra 2009. godine.

Government requests

Države su tražile uvid ili brisanje podataka iz baze, međutim ova alatka ne daje informacije o broju zahteva koji su poslali pojedinci. Razlozi za uvid u bazu podataka su različiti, često zbog istrage i potrebnih informacija o pojedincima koje ispituje policija. Na primer, Nemačka je tražila brisanje podataka o sajtovima koji promovišu nacizam, negiranje Holokausta, nasilje i pornografiju. Brazil i Indija su tražile brisanje određenih informacija sa Guglove društvene mreže Orkut jer su se neke osobe lažno predstavljale i kvarile ugled pravim osobama. Podaci za Kinu nisu objavljeni jer Kina smatra da su zahtevi za cenzuru državna tajna i da to Gugl ne sme da objavi.

Što se tiče našeg regiona, vlade Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore nisu tražile ni uvid ni brisanje podataka. Slovenija i Makedonija su imale manje od 10 zahteva za uklanjanje podataka.

Gugl navodi da će dalje razvijati ovu alatku i da ćemo kasnije biti u prilici da dobijemo detaljnije informacije o ovoj materiji.