Arhive oznaka: Ekologija

Sadi ili seci drvo

Jovan Jovanović Zmaj je napisao jednu kratku, ali poučnu pesmu koju ljudi ne shvataju – Sadi drvo.

Gde god nađeš zgodna mesta,

tu drvo posadi!

A drvo je blagodarno,

pa će da nagradi,

nagradiće izobiljem

hlada, ploda svog,

nagradiće bilo tebe,

bilo brata tvog.

Šta onda reći kada se vidi svo to posečeno drveće, a znate da godinama, ili bolje decenijama, niko nije zasadio nijedno stablo na određenom prostoru?

Isečena stabla u Košutnjaku

Drveće nam daje kiseonik, prečišćuje vazduh, štiti od erozije tla, deluje kao zvučna barijera, hladi nas leti, dom je velikom broju životinjskih vrsta… Drvo je i izvor energije, obnovljiv ukoliko se pravilo upravlja šumama, što znači ako se sadi, a ne samo seče.

Do početka 19. veka, Srbija je bila više nego pošumljena Nastavite sa čitanjem

Zašto je važan Earth Hour?

Srbija se ove godine drugi put uključuje u svetsku ekološku akciju “Sat za našu planetu” ili “Earth Hour”. 27. marta u 20:30 ljudi će širom planete ugasiti svetla u svojim domovima i kancelarijama i na taj način skrenuti pažnju na sve veći problem globalnog zagrevanja i ljudskog uticaja na ekosistem.

Mnogi će reći da to što ćemo ugasiti svetlo na sat vremena neće sprečiti globalno zagrevanje. Tačno je, neće. To i nije cilj. Bilo bi lepo kada bi mogli da izlečimo našu planetu gašenjem svetla jednom godišnje, međutim, cilj akcije je da se pokaže naša zavisnost od energije i da ako možete da provedete jedan sat u tzv. prajm tajmu (prime time) onda možete i da tako provedete i ostatak večeri i da to ponavljate svakog dana. Gasite svetlo kada vam ono nije potrebno.

Jednog dana, kada budemo prešli na ekološke načine proizvodnje električne energije, a tu ubrajam sunce, vetar, talase, i donekle hidroelektrane, onda neće biti strašno ostaviti upaljeno svetlo. Mada ćemo tada svi koristiti štedne sijalice koje će trošiti još manje energije od sadašnjih štednih sijalica. Ali problem je u sadašnjem izvoru naše energije. U Srbiji se najviše struje dobija iz termoelektrana koje i najviše zagađuju našu okolinu i ne vidim neku promenu u skorije vreme. U planu je izgradnja još jedne termoelektrane. Tek smo na početku u izgradnji modernih ekoloških vetrenjača, pre bih rekao da su one avangardne. Cilj treba da nam bude da alternativi izvori energije postanu glavni izvor energije.

Akciji “Sat za našu planetu” su se pridružili mnogi gradovi i opštine u Srbiji tako što će ugasiti ukrasno osvetljenje na zgradama, trgovima i mostovima. Ako ste u Beogradu, možete doći na Terazije, gde će se Bells pokret za Srbiju deliti propagandne letke i sveće sa ciljem da se sto više građana uključi u akciju isključivanja svetla tog dana u periodu od 20.30h do 21.30h. Takođe, možete doći ispred gradske skupštine sa svećama da zajedno obeležimo “Sat za našu planetu”. Dodatne informacije možete videti na sajtu WWF-a.

Earth Hour – Earth Power.

Isključi svetlo. Osvetli budućnost planete!

Uštedite novac štednjom energije

Verovatno ste primetili da Antonije Pušić poznatiji kao Rambo Amadeus već duže vreme deli savete građanima o štednji energije, recikliranju i ekologiji uopšte. Na njegovom sajtu pored zanimljivih informacija o muzici možete naći puno tekstova i igrica posvećenih upravo ekologiji. Nedavno je objavio jedan tekst koji je pun saveta o tome kako da smanjite svoje uvek visoke račune za struju i na taj način uštedite novac, ali i doprinesete očuvanju okoline. Sledeći tekst kompletno prenosim sa Rambovog sajta.

Potrošite svojih 20 e mjesečno na nešto pametnije!!!

Prosječno domaćinstvo na Balkanu troši 3 do 5 puta više energije nego naše komšije na primer u Danskoj, koji žive barem jednako udobno uz trostruko manje rashode energije. Pošto ušteda struje, gasa, nafte, uglja, istovremeno znači i uštedu novca, i očuvanje okoline, evo nekoliko savjeta kako potpuno besplatno, uz malkice rada skrešete svoje račune 10-30 posto. Ako vam 2 -3 000 din mjesečno ne izgleda bitno, pomnožite to na primer sa 120 mjeseci, ili 10 godina, vidjećete da ste uštedili izmedju 2 i 4 000 eura. Ako vam je i to beznačajno, svaka čast, ne gubite dragocjeno vrijeme ovim tekstom.

1. Utvrdite da li vam dihtuju vrata i prozori. Ako vazduh struji kroz razmake, sa njim odlazi i sve skuplja energija u nepovrat. Isjecite traku od tapisona i zalijepite odozdo na ulazna i balkonska vrata, da vam vazduh ne prolazi ispod. Prozore dihtujte gumenim ili aluminijskim trakama, cijena je bagatelna u odnosu na uštedu.

2. Grijalice , kalorifere i ostala grejna tela stavljajte uvijek u najhladniji dio kuće, ispod prozora. Iza radijatora i ta peći obavezno stavite tablu lima ili stirodura da spreči odlazak toplote kroz zid napolje, nego da se odbija nazad u prostoriju. Ako je peć na ugalj, naftu, drva, sa plamenom, zaboravite stirodur, da se ne zapalite, tu je tabla lima, poklopac od starog šporeta ili slično, sasvim dobro rješenje.

3. Kad se tuširate, držite začepljenu kadu, vodu otpustite tek za sat, dva, kad se ohladi, šteta je tu toplotu bacati u kanalizaciju.

4. Obavezno poklapajte šerpe, lonce, lončiće za kafu poklapajte samo ako imaju originalni poklopac, da se ne ispečete! Providni poklopci su dobri, da se vidi kada je voda proključala.

5. Frižider i šporet nikako ne držite jedan do drugog, obavezno jedan element izmedju njih. Glupo je da šporet grije frižider.Preko zamrzivača stavite malo jači stoljnjak, dodatno izoluje i štedi struju. Kad izvadite iz njega komad mesa stavite ga u frižider, meso dok se topi, hladi unutrašnjost frižidera i štedi mu struju .

6. Na ulazna vrata stavite kukice za kačenje garderobe, kaputi i jakne su odlični izolatori, pa toplota preko vrata ne izlazi napolje.

7. Ormane i stalaže obavezno postavite na one zidove koji su “spoljni”, tako dobijate dodatnu toplotnu izolaciju.

8. Bojler nikako ne treba da grije vodu preko 50 stepeni, suvišno je.

9. Sijalice zamjeniti za štedljive. Kako koja crkne, tako ih mijenjajte za štedljive, pa vam neće biti ekonomski naporno, a svaka za svoj radni vijek sebe višestruko isplati. Kupujte najbolje, najduže traju. “Led” sijalice su još efikasnije od neonskih. Raspitajte se malo.

10. Kuvajte jela za 2 dana. Tako palite šporet duplo rijedje, a i štedite vrijeme.

11. Uvijek sačekajte da se napune skroz mašine za sudove i veš, tek onda ih palite.

12. Na prozore okrenute suncu ljeti stavljajte žaluzine, zimi tamnije zavjese, one i izoluju i privlače toplotu sunca, koja ni zimi nije zanemarljiva.

13. Iskopirajte ovaj tekst i proslijedite ga vašim prijateljima. Time im poklanjate novac, koji će se pojaviti u njihovom novčaniku zbog smanjenih izdataka.

A sada malo igri brojkama. Ako u Državi ima na primer milion domaćinstava, i ako svi primjene ove metode, mjesečno se oslobadja izmedju 10 i 30 miliona eura, na godičnjem nivou izmedju 100 i 300 miliona eura! Taj novac bi počeo da kruži tržištem i blagotvorno utiče na standard ljudi, ne bi pao u nepovratni “bunar” računa za energiju. Volio bih da ovakav ili sličan tekst vidim uz račun za struju i gas. Mnogima ne pada novac sa neba i rado će ga prištediti tamo gdje se može. O blagotvornim efektima na ekologiju da ne govorim.

Očistimo Stari grad

Klub demokratske omladine Stari grad i Ministrastvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja organizuju VELIKO ČIŠĆENJE PARKOVA u subotu 24.10.2009. godine u 9 časova.

Očistimo Stari grad

Očistimo Stari grad

Pridruži nam se u parkovima:
Obilićev venac,
Studentski trg i
Kopitareva gradina.

U sklopu akcije će biti promovisane PET reciklaže, pepeljare i DOGYPOT-ovi.

Podižemo kulturu Starog grada na još viši nivo!

Priključi se i ti! Počistimo naše parkove!

Reciklaža

Kontejneri za reciklažuIma već nekoliko dana od kako je JP „Gradska Čistoća“ postavila tri specijalna kontejnera za odlaganje reciklažnog otpada na Banovom brdu u ulici Petra Martinovića. Tu sada možete odložiti (primećujete promenu termina, ne – baciti, već odložiti) papir, plastiku (PET) i metal. Na taj način započinjemo proces sakupljanja i prerade otpadnih materija koja se mogu ponovo koristiti. Tako štedimo novac, energiju i čuvamo životnu sredinu.

Pogledajte svoju kantu za đubre i utvrdite šta sve možete da reciklirate. Iznenadićete se.

Zanimljive informacije (izvor http://www.ecotopia.rs):

Papir Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta. Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Jedna tona sakupljenog papira spasiće od seče 17 stabala drveća. Preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode!

Plastika Vreme razgradnje otpadne plastke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno važi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl.

Metal Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi. Na primer konzerve su većinom od aluminijuma. Proizvodnjom novog od starog aluminijuma uštedi se i do 95% energije. Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čeličnih nosača ili delova motora.

1 reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor 3 sata!

Staklo Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere sa se uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, i meša sa novim sirovinama, (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600 stepeni. Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, na kraju procesa nastaje nova boca.

Reciklažom jedne flaše od stakla uštedi se energija koja je dovoljna da sijalica od 100W svetli 4h! Staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi!

1 reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta!

Zbog velike količine staklenog otpada, nadam se da će Gradska čistoća postaviti i kontejner za odlaganje stakla.