Arhive oznaka: Beograd

Busplus kartice i čekiranje

U novčaniku imam još jednu karticu sa čipom – BusPlus elektronsku kartu za javni prevoz. Sa njima će se olakšati prodaja mesečnih pretplata jer će biti moguće izvršiti uplatu na 800 lokacija u Beogradu, neće biti preprodavaca markica i biće povećani prihodi od prodaje karata (do sada nikad nisam dobio račun za plaćenu markicu). 

Postoje personalizovane i nepersonalizovane BusPlus karte (ružnog li naziva). Obe imaju čip, ali na ličnim se nalazi vaša slika i podaci u čipu i samo vi možete da je korisitite, dok je druga anonimna, ima čip i na njega možete uplatiti najviše 500 dinara za plaćanje vožnje, uplate možete neograničeno ponavljati. Pored njih biće i papirnih karti za jednu vožnju koje kupujete kod vozača.

Logično, da biste platili kartu sa „anonimnom“ potrebno je da se čekirate na aparatu na ulazu da bi vam se vaš račun umanjio za cenu karte. Ono što je meni neshvatljivo je imperativ da se i vlasnici ličnih BusPlus kartica čekiraju pri ulasku u autobus. Zašto? Nastavite sa čitanjem

Izložba Aleksandra Đurića „Slika i stav“ u Galeriji 73

Moj prvi komšija i veliki prijatelj Aleksandar Đurić će otvoriti izložbu svojih slika pod nazivom „Slika i stav“ u Galeriji 73 na Banovom brdu 14. oktobra u 19 časova.

Izložba Aleksandra Đurića

Izložba slika Aleksandra Đurića "Slika i stav" u Galeriji 73 od 14. do 27. oktobra 2011.

Aleksandar Đurić je diplomirao Jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu i završio poslediplomske studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Profesionalni je slikar, član ULUS-a i Srpskog umetničkog društva Lada. Njegova dela se nalaze u mnogim muzejima, kao i u javnim i privatnim zbirkama. Skulptura Jedro krasi Trg Sunca u Budvi. Napisao je traktat o  teoriji savremene umetnosti „Simultano oko“ i zbirku pesama „Na drugom mestu“.  Nastavite sa čitanjem

Psi, ljudi i neljudi

Mali, nemoćni, mekani, slepi. Takvi su psi kada se rode. Potrebna im je majka koja će ih čuvati, hraniti i grejati. Kada pas ima vlasnika, mada više volim reč – član porodice, tada će sve proći u najboljem redu. Ali zamislite situaciju da je keruša na ulici sa petoro štenadi koja još nisu progledala, a napolju je hladno i pada kiša. To nije ništa u odnosu na ovo što ću vam reći.

Devojka koja je šetala svog psa je čula cvilenje iz kontejnera, kada je prolazila pored njega. Kada je pogledala unutra videla je kerušu sa pet štenaca. Zaronila je u kontejner i izvadila pse. Odnela ih je do obližnje zgrade i smestila ih u ulaz u zavetrinu gde će biti zaštićeni i od padavina. Donela je kartonske kutije i stare prekrivače i napravila je kakvo-takvo sklonište. Međutim, štenci su previše mladi da bi bili na ovoj temperaturi, posebno što meteorolozi najavljuju zahlađenje i sneg. Potrebno je ovu pseću porodicu trajno obezbediti. Ako znate da neki azil u Beogradu prima pse, molim vas da napišete u komentaru.

Uplašene tužne oči keruše

Pitam se kakav je to čovek, mada to nije čovek već nečovek, koji je mogao da baci svog psa sa tek rođenim štencima u kontejner. U đubre. Kao nekakav otpad. A možda je ova keruša godinama čuvala njega i njegovu kuću. U mnogim situacijama, čovek je najveća životinja. Kakav humanizam? Potrebno je da vidite kakav je pogled ove jadne keruše. Ona je izgubila poverenje u ljude. Trese se kada joj prilazim da je nahranim. Prati svaki moj pokret. Trebaće dosta vremena da prođe da bi se ona vratila u normalu, ako ikada povrati poverenje u ljude. I to sve zbog neljudi koji čine ovakve ili slične monstruoznosti životinjama, a prođu nekažnjeno! Ako mogu da bace psa u kontejner ili da mu odseku noge, kao keruši Mili, verujte, to mogu da urade i ljudima!

Zalazak sunca u Bulevaru

Bulevar Kralja Aleksandra je rekonstruisan, tramvaji su izmešteni na sredinu ulice, trotoari popločani, postavljeni su podzemni kontejneri. Još je ostalo da se zasadi novi drvored, a biće više stabala nego pre. Za sada na mestima gde će ona biti stoje ukopani drveni stubovi. Sada izgleda lepo, a tek će dobiti svoj pravi izgled sa drvećem.

Dok su trajali radovi nisam išao u Bulevar i trudio sam se da ga zaobiđem. Nedavno sam prolazio Bulevarom kada je zalazilo sunce i napravio sam ovu lepu fotografiju. Kada budu zasađeni novi platani, ponovo ću slikati.

Bulevar

Zalazak sunca u rekonstuisanom Bulevaru

Zašto je važan Earth Hour?

Srbija se ove godine drugi put uključuje u svetsku ekološku akciju „Sat za našu planetu“ ili „Earth Hour“. 27. marta u 20:30 ljudi će širom planete ugasiti svetla u svojim domovima i kancelarijama i na taj način skrenuti pažnju na sve veći problem globalnog zagrevanja i ljudskog uticaja na ekosistem.

Mnogi će reći da to što ćemo ugasiti svetlo na sat vremena neće sprečiti globalno zagrevanje. Tačno je, neće. To i nije cilj. Bilo bi lepo kada bi mogli da izlečimo našu planetu gašenjem svetla jednom godišnje, međutim, cilj akcije je da se pokaže naša zavisnost od energije i da ako možete da provedete jedan sat u tzv. prajm tajmu (prime time) onda možete i da tako provedete i ostatak večeri i da to ponavljate svakog dana. Gasite svetlo kada vam ono nije potrebno.

Jednog dana, kada budemo prešli na ekološke načine proizvodnje električne energije, a tu ubrajam sunce, vetar, talase, i donekle hidroelektrane, onda neće biti strašno ostaviti upaljeno svetlo. Mada ćemo tada svi koristiti štedne sijalice koje će trošiti još manje energije od sadašnjih štednih sijalica. Ali problem je u sadašnjem izvoru naše energije. U Srbiji se najviše struje dobija iz termoelektrana koje i najviše zagađuju našu okolinu i ne vidim neku promenu u skorije vreme. U planu je izgradnja još jedne termoelektrane. Tek smo na početku u izgradnji modernih ekoloških vetrenjača, pre bih rekao da su one avangardne. Cilj treba da nam bude da alternativi izvori energije postanu glavni izvor energije.

Akciji „Sat za našu planetu“ su se pridružili mnogi gradovi i opštine u Srbiji tako što će ugasiti ukrasno osvetljenje na zgradama, trgovima i mostovima. Ako ste u Beogradu, možete doći na Terazije, gde će se Bells pokret za Srbiju deliti propagandne letke i sveće sa ciljem da se sto više građana uključi u akciju isključivanja svetla tog dana u periodu od 20.30h do 21.30h. Takođe, možete doći ispred gradske skupštine sa svećama da zajedno obeležimo „Sat za našu planetu“. Dodatne informacije možete videti na sajtu WWF-a.

Earth Hour – Earth Power.

Isključi svetlo. Osvetli budućnost planete!