Arhive kategorija: Razno

Kako da: isključite pozive za igrice na Facebooku

Primetio sam da se mnogi nerviraju jer od svojih prijatelja svakodnevno dobijaju brojne zahteve za igranje igrica na Facebooku. Neki pišu preteće statuse da im se ni slučajno ne šalju pozivi i da će izbrisati “počinioce” iz liste prijatelja. Stvarno ne vidim razlog zašto se toliko nerviraju, jer je vrlo jednostavno isključiti obaveštenja:

  1. Kada vam stigne zahtev za FB igricu, potrebno je da mišem kliknete na “X” u gornjem desnom uglu obaveštenja. Pisaće “Turn off”, “Isključi” ili kako god su preveli naši cenjeni prevodioci
  2. U drugom koraku će se pojaviti dugme “Turn off”. Kliknite na dugme i završili ste. Nećete više dobijati obaveštenja za navedenu igricu.

Više pročitajte na mom novom blogu Kako da: isključite pozive za igrice na Facebooku | Saša Antonijević – Salemax Blog.

Efekat leptirovog leta

Svima je poznat efekat leptira po kojem će nastati oluja na jednom kraju sveta samo zato što je leptir mahao svojim krilima na nekom drugom kraju sveta. Ta teorija je nastala kada je Edvard Lorenc, američki matematičar i meteorolog, pokušao da ponovo obavi vremensku prognozu i obračunao decimalu .506 umesto .506127 i sa tako malom promenom na kraju je dobio potpuno drugačiji rezultat (detaljnije o efektu leptira).

U ovoj energičnoj i smešnoj animaciji možete videti šta vam se sve Nastavite sa čitanjem

Saša Antonijević:

Jedan od naših najprevođenijih savremenih pisaca, Zoran Živković, objavio je na svom blogu da je završio novi roman „Find Me“ i da će se isti naći na policama knjižara i u rukama čitalaca već početkom septembra. Roman je nastavak svetskog bestselera „Poslednja knjiga“. Na Zoranovom blogu možete pročitati odlomak iz novog romana.

Originally posted on Zoran Zivkovic:

Zoran Zivkovic completed his new novel — Find Me. It is the sequel to his international bestseller, The Last Book. The Serbian original will be published by „Zavod“ in early September. Find Me is Zivkovic’s 20th book of fiction.

View original

Azerbejdžanski toalet papir ili…?

Pre nekoliko dana sam negde na netu video „uradi sam“ foru da se od kartona rolne toalet papira napravi replika „minulog rada“ iliti izmeta. Treba samo natopiti karton vodom, razdvojiti ga i iscepkati ga. Onda se ta masa oblikuje u željeni oblik i ostavi da se osuši. Posle tu malu maketu možete negde postaviti i gledati reakcije okruženja.

Danas sam napravio tu igračku i upalila je. :) Uzeo sam kartonsku rolnu toalet papira domaćeg proizvođača Pako Group d.o.o. koju sam imao u kupatilu. Međutim, kada sam skinuo slojeve tankog braon kartona, došao sam do neobičnog otkrića. Unutrašnji sloj je napravljen od papira koji čak nije recikliran nego ponovo upotrebljen. Radi se o neupotrebljenoj ambalaži za sok. U redu, to je dobar način korišćenja papirnog otpada, ali zanimljivo je da ambalaža nije za neki naš sok već za azerbejdžanski sok Jala. Naravno da ne poznajem brendove sokova u Azerbejdžanu, tu mi je Google pomogao.

Jala sok

Deo rolne papira odn. ambalaža soka

Sad se pitam, kako je taj karton došao do Srbije, gde se prema deklaraciji proizvodi papir? Ili ova kompanija uvozi stari papir iz Azerbejdžana pa ga pretvara u rolne ili kompanija uopšte ne pravi toalet papir već ga uvozi iz pomenute zemlje, a u Beogradu ga samo pakuje u kese. Šta vi mislite?

Dobro kaže drug RoughMac: „Šta li u Azerbejdžanu nađu kad otvore sok?“ :D

fora od kartona

Papirna replika izmeta, fora radi :)

Busplus kartice i čekiranje

U novčaniku imam još jednu karticu sa čipom – BusPlus elektronsku kartu za javni prevoz. Sa njima će se olakšati prodaja mesečnih pretplata jer će biti moguće izvršiti uplatu na 800 lokacija u Beogradu, neće biti preprodavaca markica i biće povećani prihodi od prodaje karata (do sada nikad nisam dobio račun za plaćenu markicu). 

Postoje personalizovane i nepersonalizovane BusPlus karte (ružnog li naziva). Obe imaju čip, ali na ličnim se nalazi vaša slika i podaci u čipu i samo vi možete da je korisitite, dok je druga anonimna, ima čip i na njega možete uplatiti najviše 500 dinara za plaćanje vožnje, uplate možete neograničeno ponavljati. Pored njih biće i papirnih karti za jednu vožnju koje kupujete kod vozača.

Logično, da biste platili kartu sa „anonimnom“ potrebno je da se čekirate na aparatu na ulazu da bi vam se vaš račun umanjio za cenu karte. Ono što je meni neshvatljivo je imperativ da se i vlasnici ličnih BusPlus kartica čekiraju pri ulasku u autobus. Zašto? Nastavite sa čitanjem

Izložba Aleksandra Đurića „Slika i stav“ u Galeriji 73

Moj prvi komšija i veliki prijatelj Aleksandar Đurić će otvoriti izložbu svojih slika pod nazivom „Slika i stav“ u Galeriji 73 na Banovom brdu 14. oktobra u 19 časova.

Izložba Aleksandra Đurića

Izložba slika Aleksandra Đurića "Slika i stav" u Galeriji 73 od 14. do 27. oktobra 2011.

Aleksandar Đurić je diplomirao Jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu i završio poslediplomske studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Profesionalni je slikar, član ULUS-a i Srpskog umetničkog društva Lada. Njegova dela se nalaze u mnogim muzejima, kao i u javnim i privatnim zbirkama. Skulptura Jedro krasi Trg Sunca u Budvi. Napisao je traktat o  teoriji savremene umetnosti „Simultano oko“ i zbirku pesama „Na drugom mestu“.  Nastavite sa čitanjem

Brze železnice

Obožavam da gledam emisiju Top Gear, po mom mišljenju najbolju emisiju o automobilima koja ih na zanimljiv način predstavlja i kritikuje. Često prave interesantne izazove/trke u kojima se voditelji takmiče ko će stići pre od tačke A do tačke B, na različite načine. Nedavno sam gledao epizodu u kojoj se takmiče ko će brže da stigne sa jednog kraja Japana na drugi. Džeremi je vozio novi Nissan GT-R, a Ričard i Džejms su se vozili javnim prevozom, što uključuje i japanski brzi „metak“ voz. Na kraju su stigli gotovo istovremeno.

Razmišljao sam o tome koliko bi vremena trebalo našem vozu da pređe deonicu od Subotice do Niša, dok bi uporedo neko vozio automobil, koji ne mora čak da bude sportski, može i Fiat Punto. Ali naša brza pruga je sve osim brza. Prema redu vožnje (nisam pronašao direktnu liniju između Subotice i Niša) od SU do BG se putuje prosečno 4 sata (03:30-04:30) a od BG do NI prosečno 4 i po sata (04:00-05:45). Tako da ukupno putovanje od SU do NI traje oko osam i po sati, ako nema kašnjenja i drugih odlaganja. Automobil bi za to vreme mogao  dva puta da pređe razdaljinu, kada bi išao u proseku 100 km/h.

Srpske železnice su u toliko lošem stanju da se na preko dve trećine pruga vozi ispod 60 km/h, a na samo 95 km pruga vozovi mogu da se kreću brzinom većom od 100 km/h. Da bi se stanje popravilo potrebno je uložiti više milijardi evra.

Jedno je Srbija, a drugo Kina

Sa druge strane, Kina će u naredne tri godine uložiti oko 300 milijardi dolara u izgradnju novih pruga. Njihovi novi vozovi postižu brzinu od 350 km/h i ozbiljno konkurišu avio-kompanijama zbog mnogo većeg kapaciteta prevoza putnika. U Kini čak razmišljaju da naprave prugu koja će ići do Evrope. Mislim da je to previše futuristički projekat, ali se od Kine može očekivati nemoguće.

Istorijat železnice u Srbiji i kako ju je uvek trebalo uslovljavati

Zanimljivo je kako je Srbija izgradila svoje pruge. Posle Berlinskog kongresa 1878. Srbija je dobila nezavisnost ali i teritorije koje su bile pod okupacijom Turske. U tome joj je pomogla Austrougarska koja je tražila protivuslugu – da Srbija napravi prugu od Beograda do Vranja i granice sa Turskom i Bugarskom u roku od tri godine. Posleratna Srbija je, kao i uvek, bila ekonomski iscrpljena, ali Austrougarska nije odustajala već je još više pritiskala i pretila. 1980. godine raspisana je licitacija na koju se javila samo jedna francuska kompanija.

Rama lokomotiva

Rama lokomotiva iz 1873.

Radovi su počeli tako što je knez Milan Obrenović odario kamen temeljac Srpskim državnim železnicama, ni manje ni više nego srebrnim budakom. To je možda i dovelo do propasti projekta, jer je francuska kompanija bankrotirala posle godinu dana. Posao je nastavilo drugo novostvoreno društvo, ali je izgradnja kasnila petnaest meseci. Više o istorijatu pogledajte na sajtu Železnice koji je u očajnom stanju kao i vozovi. Ovo pokazuje da Srbija može da se razvija samo ako je neko tera i uslovljava, inače će stajati u mestu, ne menjajući ništa. Vidite li sličnost sa sadašnim dešavanjima?